SRB ENG

Novi život šah ekipice

Bojan Babić, Associate creative director u agenciji McCann Beograd nedavno je objavio svoju sedmu knjigu, roman Čaplinova stopala u izdanju izdavačkih kuća Levo krilo Književne radionice Rašić.
Kako ti je pala na pamet ideja za Čaplinova stopala? Da li si nekada posetio Dom za stare?
 
Da, igrom slučaja sam proveo godinu dana na prinudnom dobrovoljnom radu u jednoj ustanovi za gerontološku negu. Za mene, kao verovatno i za sve umetnike raznih vrsta, uvek su bile interesantne granične oblasti života, rano detinjstvo, bolest, starost. Tako se sklopilo interesovanje i neponovljivo iskustvo koje čoveka menja iz korena u želju da nastane delo.
 
 
Da li razmisljas o sopstvenoj starosti? Kako sebe vidis za 40ak godina? Nedavno je bilo par zabavnih postova na drustvenim mrezama na kojima je dosta komicno prikazano kako ce nasa generacija izgledati u starosti (http://www.boredpanda.com/elderly-models-leisurewear-photo-shoot-alex-de-mora/), da li nas I ti zamisljas kao bake I deke u urbanom modnom stilu ili cemo ipak biti slicniji sadasnoj šah ekipici sa Kelemegdana?
 
Pa stil šah ekipice sa Kalemegdana je pre pedeset godina verovatno bio percipiran kao mladalački i urban, tako da ćemo i mi biti urbani i anahroni. Ništa to meni ne smeta. Dok sačuvamo neku radoznalost za život i "svet oko nas" i u nama, neku upitanost, smatraću da živimo, a posle... Svet će postojati bez nas. U Zemunu, blizu keja, postoji kafana Tri lađara, gde se utorkom uveče skupljaju ljudi sa prosekom godina, verovatno preko sedamdeset. I muzičari koji izvode džez numere su iste starosti. Na retko kom mestu u gradu može da se nađe tako autentična energija pri plesu, pri svakom dodiru, pri svakom izvođenju pesme. Valjda zato što nikad ne znaju da li im je to poslednji izlazak. Voleo bih da ne prestanem da se zabavljam. Mladi umeju da potcene zabavu.
 
izvor http://www.boredpanda.com/elderly-models-leisurewear-photo-shoot-alex-de-mora/
 
Da li ponekad nešto što ti je palo na pamet tokom nekog brainstorminga za kampanje kasnije iskoristiš u svom književnom radu? Ili možda obrnuto? Ili ipak više voliš da te dve stvari držis potpuno odvojenim?
 
 
Teže je pronaći zajedničke elemente nego što to izgleda na prvi pogled. Ne trudim se da te dve stvari držim odvojenim, ali, ako pokušam da se setim nekog primera gde sam koristio ideju iz jedne oblasti za drugu oblast, stvarno ne mogu da se setim. Možda je sličan sam proces, rad na dolasku do ideja, ali su ciljevi i rezultati te dve delatnosti različiti. 
 
 
Šta trenutno čitas? Da li bi izdvojio nekog domaceg ili svetskog autora za sada nepoznatog siroj javnosti na koga treba da obratimo paznju?
 
Pisci koje čitam su uglavnom poznati javnosti, ali to ne znači da ih ljudi zaista čitaju. Uvek kad ne znam šta bih, čitam Flobera i Prusta, pa su onda tu Zebald, Džon Maksvel Kuci, Elfride Jelinek, Herta Miler, DeLilo, poezija koja mi padne pod ruku... Ovde nije toliko prisutna kultura čitanja, pogotovo čitanja takozvanih non-fiction knjiga, ali ja sam pre mesec dana pročitao odličnu putopisnu knjigu Bukurešt, prašina i krv, mlade spisateljice Margo Rejmer, pa mogu da je preporučim.