SRB ENG

PRAVA ISTINA O SRPSKOJ MAJCI

Ako ste odmah pomislili na ONU srpsku majku, odustanite od daljeg čitanja i odložite svoj primerak Nedeljnika na neko sigurno i suvo mesto, bar dok vam se glava ne razbistri.
Ne, ovo je tekst o onim „običnim“ mamama, o majčinstuvu u 21.veku, o razlikama izmešu sadašnjih mama i njihovih mama, ali i o odnosu polova u Srbiji 2014.godine. Zorica Marković analizirala je istraživanje McCann Truth Centrala, i potom u razgovoru sa psiholozima i tim „običnim“ mamama pokušala da naslika portret prosečne srpske majke, njenih ideala, ideja, stremljenja i nadanja
 
Kažu da je prvih četrdeset godina majčinstva uvek najteže. Dobre mame biste ranije prepoznavali po neurednoj frizuri, izmazanoj haljini, izbezumljenom pogledu i uglavnom punim kesama u rukama dok trči niz ulicu i vodi najmanje jednog mališana sa sobom. Njen pod je uvek bio lepljiv, a zidovi išarani, rerna uvek zagrejana do maksimuma. Ali, deca su bila uvek srećna. I nemoguća. Majčinstvo je shvatano kao prekovremeni rad: neplaćen, sa zahtevnim i ćudljivim šefom, i bez benefita, bar ne vidljivih u prvih nekoliko godina. Od majke se sve očekivalo: da bude kao rezervoar iz kog će mali čovečuljci izvlačiti svu energiju, a ona će opet biti na maksimumu kad oni zatraže opet.
Kad ukucate u Gugl šta znači to biti majka, on vam ponudi nekoliko ne namerno sarkastičnih definicija: "žena u vezi sa detetom ili decom koje je rodila", ili "glava ženske religiozne zajednice", ili "neko ko pazi dete s brigom i posvećenošću".
"Razlika između posla i uloge majke je ta što u prvom slučaju možeš da se isključiš i ne radiš ga sve vreme, a ovo drugo ti je 24-časovna obaveza", kaže jedna posvećena majka. Zanosna Sofija Loren, iako je imala svu moguću pomoć dadilja, i sama je konstatovala da majka nikad nije sama u mislima. Uvek mora da razmisli dva puta: jednom za sebe, a drugi put za dete.  
Kakve god da smo teorije o majkama imali, nedavno istraživanje McCann Truth Centrala Beograd kroz studiju "Istine o novoj srpskoj mami" srušilo je devet mitova. Uvek smo živeli u prošlosti, misleći da su naši roditelji obrazac koji se sledi, ali promene su toliko drastične da su uticale čak i na one najosećajnije majke. Šta je drugačije?
 
Dakle, današnje mame ne žele da budu supermame, one nisu žrtve, jer više ne zanemaruju ni jedan aspekt svog života. Nisu ljubomorne na druge mame, mada se zna koja je najbolja na svetu (ona sama). Ona će, ipak,  prvo potražiti savet od nekoga iz svog okruženja, ali će konsultovati i Gugl, a odluku će doneti na osnovu svog instinkta. Tehnologija je danas njena najveća pomoć, mada ume da je zatraži i od svog muža. Doduše, kuća je i dalje "one woman show". 
Jesu li zaista današnje mame objektivne i da li su zaista bolje od svojih? Jedna duhovita reklama iz šezdesetih možda je slikovito opisala s čim su se one nekad borile: "Ne brinite, niste prva mama koja je bacila peškir na popišani krevet i vratila se da spava". Prepoznajete li sebe?
Psiholog Katarina Pribićević, koja se nalazi na čelu ekspertskog centra McCann Truth Central Beograd koji posluje u okviru kreativne agencije McCann Beograd, i koji je sproveo  studiju "Istine o novoj srpskoj ma mi", objašnjava koje su osnovne razlike između sadašnjih i mama koje su nas odgajale:
 
 
"Iako se broj obaveza i odgovornosti jedne majke nije značajno promenio u odnosu na neka prošla vremena, čini se da su se promenila očekivanja koja majka ima sama od sebe. Ona i dalje vodi brigu o tradicionalno njenom delu odgovornosti u domaćinstvu, ali danas prihvatajući pomoć od drugih: članova svoje porodice, prijatelja, institucija, a sve više i od tehnologije. Paralelno sa spomenutom spoznajom, čini se da su mame postale svesnije sopstvenih potreba. U takvim okolnostima, ona ne želi i ne može da se odrekne obaveza i odgovornosti koje joj pripadaju, ali ne želi da se odrekne ni svojih potreba. Shvatajući da ne može sve, odnosno shvatajući da nije 'supermama', prihvatajući mogućnosti i pomoć koji joj se pružaju, ona shvata i da titulu 'supermame' i ne želi".
Mogućnosti koje danas mame imaju su mnogo veće, ali su one i svesnije svojih potreba, kaže naša sagovornica, dodajući da i porodica ima sasvim drugačije potrebe, kao na primer, da oba roditelja rade, što u slučaju njihovih roditelja nije bilo slučaj. "Ono što se zadržalo, jesu osnove tradicionalnih uloga i obaveza koje uz njih idu. Količina slobodnog vremena jedne mame se smanjuje - čak i kada se uzme u obzir radno vreme nekada, kada se radni dan završavao i do 14 časova, a danas u 17 časova - a potreba za vremenom za sebe ili aktivnost koja nije namenjena zadovoljstvu drugog, postaje luksuz. Mislim da ovo logično vodi potrebi da se nekako rezerviše i taj deo dana, skoro kao još jedna obaveza,sada prema sebi samoj. U tom smislu, razlika između današnjih mama i njihovih mama i baka, i nije slučajna i posledica je vrlo racionalnih razloga."
Današnje majke imaju i drugačije stavove prema određenim pojavama, postoje i novi obrasci vaspitavanja dece, negovanja odnosa sa njima. Nekada je "čvrsta ruka" bila jedini ispravan način vaspitanja, ističe Katarina, dodajući da je on danas čak i kažnjiv..."Nekada je bilo najvažnije zdravlje deteta, a danas je to sreća deteta. Nekada je bilo važno imati poslušno dete, a danas je važno imati dete osposobljeno za život..."
 
Ono što ovu razliku produbljuje, ipak, kako kaže Katarina Pribićević, jeste i mogućnost uzimanja i realizovanja slobodnog vremena. "Danas, stiče se utisak, i društveni trendovi u većoj meri odgovaraju na potrebu majke da ostvari svoje potrebe. O tome svedoče ne samo velike online zajednice majki, društvene mreže, već i pojave ustanova poput igraonica za decu gde je majkama omogućeno da se neometano druže, dok se deca igraju..."
Istraživanje "Istine o novoj srpskoj mami" ukazalo je na još jednu zanimljivu pojavu, a to je da sve majke smatraju da su eksperti u makar jednoj oblasti roditeljstva. I ovaj podatak se ne razlikuje od podataka dobijenih globalnim istraživanjem. I to je prirodno. Dete je proizvod nas, našeg truda, našeg rada sa njima... I jako je teško prihvatiti da tu ulogu (za koju su majke eksperti), ne obavljamo dovoljno dobro. Sve majke su pomalo narcisoidne i to je sasvim u redu. One zapravo i čine sve kako bi tu bile najbolje.
Kada isto istraživanje uporedite sa onim rađenim na globalnom uzorku, kako kaže njegova koordinatorka u Srbiji, Katarina Pribićević, pokazalo je da se potrebe ne razlikuju, već samo mogućnosti. Srpske majke na drugačiji način pokušavaju da ispune ovaj san “have it all” - što znači biti majka, supruga i uspešna poslovna žena, koja pritom i izgleda savršeno. 
"Globalne mame su u večitom trijatlonu gde svim veštinama vladaju jednako i svim obavezama daju jednak značaj, ali to im je omogućila tehnologija, koju su oberučke i bez otpora prihvatile. Ne smemo zaboraviti ni sistem koji dozvoljava nekonvencionalne mogućnosti rada (kao što je rad od kuće). Naša mama, sa druge strane, nema takve mogućnosti, a tehnologiju usvaja sigurno, ali polako. Tako umesto triatlona, ona vlada veštinom 'Igre Školice': ona ima iste obaveze, istu količinu vremena u jednom danu, ali ih raspoređuje sasvim drugačije - po prioritetima. Na prvo mesto dolaze deca, porodica i njene obaveze u toj sferi, zatim posao i karijera, a tek na kraju ona sa svojim potrebama.. Dakle, naša mama takođe ulazi u grupu 'have it all' mama, ali joj je potrebno više pomoći."
 
 
Novinarka i voditeljka Ivana Zarić kaže da su se žene promenile, jer je titula "supermame", da bi bila opravdana, podrazumevala da majke budu gospodari situacije.
"Činjenica je da je žena stub svake porodice i dalje - i tradicionalno i zato što je u mnogo čemu operativnija od muškarca, ali to ne znači da je u ovom modernom vremenu, sa svim obavezama koje ima, u mogućnosti da organizuje život u svakom trenutku tako da svi budu podmireni i zadovoljni, uključujući i nju samu. Za to su stvarno potrebne supermoći", ističe Ivana Zarić i konstatuje da savremene majke, ipak, moraju da žongliraju.
 
"To više nije stvar izbora. Kuhinja je samo jedan mali deo dana, ali mislim da i tate sve više kuvaju, pa pomoći ima. Možda to ne važi baš za širu populaciju, ali činjenica je da se u savremenom društvu poslovi sve više dele - negde iz razumevanja, a negde iz nužde. Mislim da je mnogo veća frustracija moderne mame to što najčešće nema mogućnosti, ni finansijske ni organizacione, da detetu pruži sve što bi volela. I što ima veoma malo ili nimalo vremena za sebe. Tu se savremene mame najbolje razumeju. Retko koja uspe da 'pokrije' sve što bi želela."
Ivana, ipak, ne veruje da možemo da se poredimo sa našim mamama, niti misli da smo bolje. Samo je vreme drugačije, sa drugačijim zahtevima i za majke i za decu.
"Imamo potpuno drugačiji dan, stil života, odnose prema stvarima i drugim ljudima. Naše mame su radile od 7 do 15, imale celo popodne i vikende za porodicu. Dani su trajali 'duže', imalo se mnogo više vremena da se posveti deci i njihovim potrebama. Naši životi sada su potpuno haotični, organizacija sve manje zavisi od nas, a sve više od raznoraznih okolnosti - posla, saobraćaja... Nismo bolje od naših majki - samo mislim da se mnogo više naprežemo i izlažemo stresovima ne bismo li uspele da izađemo deci u susret. U suštini nam je mnogo teže. Ali, niti verujem u 'najbolju mamu na svetu' niti u 'najbolju decu na svetu', niti podržavam majke koje to misle i govore. Tek kad deca odrastu i stanu na svoje noge možemo da svodimo bilanse i izvlačimo zaključke šta smo uradili."
 
 
Tekst je objavljen u časopisu Nedeljnik, broj 115. od 13 marta 2014.godine.